Premiuo i tako to...
Nešto kao utorak...
U sandučetu račun za mobilni, njegov račun. Štikliram kockicu na koverti kod reči ,,preminuo" jer ja stvarno ne volim da primam njegov telefonski račun. I u stvarnosti, on nije preminuo, samo sam ga iselila još prošle godine, a adresu ne menja namerno. Mogu li da odgovaram zbog ovoga, nešto kao krivično..? Pitam se dok stvaljam kafu i vrckam dimom kroz dnevnu sobu...
Meni je smešno što sam otvorila bolovanje, smešno je što sam i konkurisala za drugi posao, pozvana na razgovor-a otići neću. Odlučila sam da popijem par kafa, produžim bolovanje, dok ne smislim da li napustiti posao...
Ovaj preminuli iz naslova, nekako me ne ostavlja na miru, možda da sklonim ova ulja sa zida koja je radio, a krase mi kuću? Imam utisak da me posmatra onim sadističkim pogledom kroz oči ovih lepih žena, ludog pogleda.
Ipak, ne.
Volim samo taj deo njega, stvaralački, kojem ne prisustvujem odavno. Sve ostalo što je bio i što je jeste, u meni tek povremeno izaziva gađenje, a uglavnom sam ravnodušna. Sve, sem tih slika. Dobro, kažem sebi- nisu sve ljubavnice velikih slikara bile Emili Flege, a i on sam nije ni sličan Klimtovom izrazu. Uostalom, odavno smo mi prestali biti ljubavnici, a trebalo je i ranije.
Lebdi li on kroz ove slike? Prisluškuje dok nazdravljam sa drugaricom koju je nazivao kurvom? Ma ne može biti, ne ne može biti da je potezim špahle naneo sav onaj bes koji smo isijavali jedno ka drugom, ne želim to da znam, čak i da je tako. I onako ne pojmim taj naziv kurva , ona je samo moja prijateljica iz detinjstva koja voli da menja partnere i ulazi u tajne veze, oblači se pomalo kičerajski, ne zamara se Kantom ili Hegelom, nikada ne spava sa umetnicima, osoba od poverenja-jer i onako nikada ne shvata o čemu joj pričam, ali odlična je za uz vino i smejanje do zore. Samo. Ona je samo to, a meni jako bitno.
Danas sam kao ono Ošamućeno dete iz pesme koju je napisao Stanesku:
,, Ležao sam u krevetu,
ležao sam u krevetu kao vodena kap
na dnu tanjira.
Kap vodena što je pala odozgo."
Amin :)
